Mirjana Mit Stojković

 

 

Plemenita egzotika

 

 

 

Mirjana Mit Stojkovic

 

Beogradsku ledenu atmosferu nalik pre skandinavskim negoli srednjoevropskim uslovima donekle je ‘’otoplila’’ izložba neobična po mnogo čemu. U Galeriji ULUS-a, u Knez Mihajlovoj ulici 25. januara, upravo pred udar hladnog talasa predstavljen je slikarski ciklus slikarke Mirjane Stojković Mit, pod nazivom Egzotična flora.

 

Odavno našu prestonicu nije tako snažno osvežio dah dalekih toplih mora i predela, ne sećamo se kada je poslednji put u ovoj galeriji zaiskrio tako snažni kolorit, ne pamtimo u skorijoj prošlosti da se odigrao ovakav praznik autentičnog, pravog slikarstva.

 

Živimo u doba eksperimenata, često nasilne ‘’originalnosti’’, u vremenu zaobilaženja izvorne prakse, pomodarstva, često i besmislica koje se nude iz izvesnih centara kao mera, uzus, pravilo, preporuka, standard. Odavno, zvanična beogradska likovna scena podseća na pustinju u kojoj se samo, kad-kad promoli kakav cvetak čistog, autentičnog, dobrog, lepog, originalnog slikarstva. U tom, takvom jadu pogubili su se mnogi, na početku vredni i talentovani, prihvatajući siledžijske preporuke ‘’mudrih poznavaoca’’, što likovnu praksu ovog prostora vode u poravnanje, besmisao i apsolutni sunovrat.

 

Postoje takve stvari i u ‘’belome svetu’’, no one su marginalizovane pa barjak nose struje koje, kao i uvek do sada, vode računa o promociji onog najboljeg-najkvalitetnijeg u umetničkoj praksi. Uostalom, ko je boravio u Njujorku, Amsterdamu, Berlinu, Helsinkiju, Moskvi, Pekingu... lako je mogao da se uveri da visoko nad dnevnim, prolaznim aspektima i dalje bruje orgulje snažnih autorskih poetika, u slavu Bića, ljudskosti, lepote, ljubavi, istine...

 

I najednom, potpuno iznenada – osveženje; kao lahor sa dalekih mora, autentično, toplo, puno ljubavi slikarstvo, koloristička rapsodija, snažna i razigrana, puna životne radosti, u slavu lepote i njoj na čast. Odavno nismo susreli toliko i takvo poštovanje tvari, autorsku skrb za svaku stabljiku i list, toliko brigu za njihovu materijalizaciju što se pretapa u kolorističku simfoniju, davno zapamćenu ali i davno izgubljenu. Opet, sve to snažno i energetski razigrano slikarstvo prati savršena disciplina autora koji ne dozvoljava da se emocije otmu kontroli, što uz perfektnu materijalizacuju (motiva i ideje) prevodi ova platna u područje plemenite, aristokratske umetnosti, na ovim prostorima davno zaboravljene i ostavljene po depoima muzeja i privatnih kolekcija.

 

Apoteoze flore znane su od vremena rane antike, na evropskom tlu; narodi Dalekog Istoka njoj u čast slikaju od vajkada, do danas; likovna umetnost na srpskom prostoru, sem časnih izuzetaka nije se u ovome pravcu osobito iskazala. Čini se da je taj hijatus spremna da popuni slikarka Mirjana Stojković Mit. Bez obzira što slika lišće palmi, filadendrona, fikusa i drugog egzotičnog, krupnog lišća ona ostaje ‘’kod kuće’’, u granicama evropske estetike, s jedva vidljivim i zavodljivim začinima dalekoistočnih poetika.

 

Ono što osobito pleni jeste primetna monumentalnost i donekle’’ muško’’ poimanje motiva, koji ponekad ‘’prete’’ da se prebace na epsku stranu umetničke stvarnosti. Čvrsta, utemeljena kompozicija, precizan crtež i vanredna valerska podrška samo osnažuju prethodni stav. Koloristički pak, paleta je snažna, jedra, plemenito razuđena, ponekad do te mere sptilna da prelazi na onu ‘’žensku’’ lirsku stranu razumevanja (i predstavljanja) stvari; uz sve ona je u znatnoj meri i naturalistička. Sve gornje, pa motivsko određenje, sva topla nijansiranja, delikatna senčenja, chiro-scuro pretapanja samo nas snaže u uverenju da imamo posla, posle duga vremena sa slikarkom koja radi ‘’po prirodi’’ u punom smislu reči. I još jednom, poštovanje tvari svedoči i o ljubavi umetnika kako za njegove segmente, tako i za sav svet, a time i za njegovog Tvorca, svakako.

 

Susreli smo se sa slikarstvom koje ima budućnost i koje je osvežilo davno uočeno, i već duže vreme održavano sivilo beograskog likovnog prostora; slikarstvom čija svežina i energija bude nadu u očekivane, neminovne, buduće promene na bolje.

 

Sa ovoga mesta još jedino možemo slikarki da izrazimo poštovanje i podržimo je da istraje na trnovitom, dobrom i jedinom pravom putu istinske umetnosti.

 

07. februara 2012.

Dušan Milovanović

                                                                                                                   istoričar umetnosti